Na dan sahrane moje majke našla sam se u rijeci — ne znam da li sam se slučajno okliznula ili me je neko namjerno gurnuo. Ali kada sam se nekim čudom izvukla iz vode, slučajno sam čula razgovor svog muža i svoje najbolje prijateljice… 😮
Sahrana moje majke prošla je kao u magli. Ljudi su govorili riječi utjehe, grlili me, neko je stavljao na sto jela za pomen, neko je tiho plakao. Gotovo ništa nisam čula.
Predveče su gosti počeli da se razilaze. U kući je postalo zagušljivo i teško. Htjela sam izaći na svjež zrak, pa sam tiho otišla do rijeke.
Obala je nakon kiše bila mokra i klizava. Stajala sam sasvim na ivici vode kada se zemlja iznenada pomjerila pod mojim nogama. Nisam stigla ni da vrisnem i već sljedeće sekunde našla sam se u ledenoj vodi.
Struja je bila vrlo jaka. Haljina me odmah povukla naniže, a cipele su mi smetale da se krećem. Nekoliko sekundi sam se samo gušila i mislila da ću se sada utopiti.
Ali u mladosti sam se mnogo godina bavila plivanjem. To me je spasilo. Instinkt je reagovao brže od straha. Naglo sam se okrenula na leđa, odgurnula nogama i zaplivala prema trski koja je rasla uz obalu. Prsti su napipali čvrste stabljike. UhvatiIa sam ih i s mukom se izvukla na obalu.
Ležala sam u mokrom blatu i pokušavala doći k sebi. Upravo tada sam čula glasove.
Neko je prišao ivici litice tačno iznad moje glave. Pažljivo sam podigla pogled kroz trsku i ukočila se.
To su bili moj muž i moja najbolja prijateljica.
Stajali su sasvim blizu ivice obale i gledali u vodu.
— Neće isplivati, — mirno je rekao moj muž. — Čak bi se i iskusni plivači teško izvukli.
— A ako ipak ispliva? — nervozno je pitala prijateljica.
— Neće. Osim toga, svi su vidjeli kako je malo popila poslije sahrane. Eto, okliznula se i pala.
Prijateljica se tiho nasmijala.
— Da, to neće biti problem. Reći ću da sam vidjela kako se okliznula i pala. Reći ću da sam pokušala pomoći, ali nisam stigla.
— Upravo tako, — odgovorio je moj muž.
Odjednom sam shvatila da možda nisam slučajno pala u rijeku.
Prijateljica je na trenutak zašutjela, pa iznenada pitala:
— Dobro, a šta si uradio u vezi sa smrću njene majke? Jesi li dao mito?
Muž je odgovorio mirno, kao da govori o nečemu sasvim običnom.
— Jesam. Sve je pod kontrolom. Svi su povjerovali u verziju sa srčanim udarom.
U meni se sve slomilo.
Prijateljica se tiho nasmijala.
— Obećao si da ćeš sve ispričati kada obje budu na onom svijetu. Sada objasni zašto si htio da ih ukloniš obje odjednom.
Muž je nekoliko sekundi šutio.
— Zato što su znale vrlo važnu tajnu.
— A kakvu?
Prestala sam disati.
Tada je rekao nešto od čega mi je ledeni trn prošao niz kičmu. Zbog toga se riješio moje majke… i zbog toga je htio da se riješi i mene.
Nedugo prije smrti mama me nazvala i zamolila da hitno dođem. Kada sam stigla, sjedila je u kuhinji u kućnom ogrtaču i držala staru fotografiju.
— Sjećaš li se mog brata? — tiho je pitala.
Sjećala sam ga se samo nejasno. Visok čovjek koji me nosio na ramenima. Poginuo je kada sam imala šest godina.
Mama je neko vrijeme šutjela, a zatim rekla:
— Pomogli su mu da ode iz života. I ja sam skoro četrdeset godina šutjela.
Ispričala je da je njen brat radio u opštinskoj administraciji i bavio se registracijom zemljišta. Krajem sedamdesetih nekoliko uticajnih ljudi nezakonito je prepisalo na sebe velike parcele zemlje. Papiri su napravljeni naknadno, sa lažnim pečatima i potpisima.
On je bio jedina osoba koja je znala istinu. Uspio je uzeti prave dokumente i sakriti ih kod moje majke.
Mjesec dana kasnije pronašli su ga mrtvog na željezničkim šinama. Svima su rekli da je pio i da je završio pod vozom.
Mama je o tome šutjela gotovo četrdeset godina jer se bojala. Ali nedavno su upravo na tim zemljištima počeli graditi skupe kuće. Vlasnik gradnje bio je sin čovjeka koji je nekada falsifikovao dokumente.
Mama je rekla da su počeli da je prate. Oko kuće su se pojavljivali čudni automobili.
— Saznali su, — rekla je.
Prije nego što sam otišla, mama je rekla:
— Dokumente sam premjestila na drugo mjesto. Adresu ti neću reći. Traži tamo gdje smo često išli kada si bila mala. Kada ih pronađeš — predaj ih sudu.
Tada nisam shvatala koliko je to opasno. Ali moj muž je nekako saznao za te dokumente. I sada, slušajući njegov razgovor s mojom najboljom prijateljicom, konačno sam shvatila istinu.
Ubili su moju majku. I upravo su pokušali ubiti i mene. 😮😮😮😮
